| < | siječanj, 2015 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Siječanj 2015 (9)
Prosinac 2014 (4)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Linkovi
kratka godina, dugi dani
13 , 14 i 15.1
- 22:45 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014....13.1...14.dan.... znam da čekate pa eto da skratim....982g!!! Ali znate brojke jesu lijepe i nešto što roditelji najlakše razumiju ali kaže dokica nisu jedine. Malo je zabrinuta zbog mog okruglog trbuščića, baš mi je ispupčen i joj kažu da imam vjetrove pa su mi stavili cjevčicu u guzu i sondu su ostavili otvorenu. Mama i tata su me nagovarali da prdnem i podrignem ali ja vam to još ne znam, ali budem naučio, kaj ima netko da nije? Imam još uvijek zelenu kakicu. I da, doktorica je rekla da sam ja još slab i malen i zato mi je loša krvna slika a ne da sam bolestan jer bi onda bio uspavan i usporen a ne bi se vrtio i razveseljavao roditelje. No znate kaj su danas napravili, dali su mi neki lijek da me smire jer kada divljam srce mi se malo uzlupa i do 195 i tako sada popodne sam pajkio pa me roditelji nisu mazili a tako su mi falili. Budu li sutra nadoknadili?? Drage moje lavić Matej danas ima 2 tjedna i ponosne, sretne i zahvalne roditelje. Iako smo još uvijek u strahu za svaku sekundu dokle god neće samostalno disati jako smo pozitivni i sa veseljem idemo u posjetu. Ja sam danas saznala da u ovom statusu Mame dojilje mogu biti 40 dana a i onda se može dalje produžiti ali treba nekaj od osiguranja valjda. 14.1...15.dan.... ljudi veselje, imam 1000 i nekaj grama (1052 o.m.) . Možda i zato kaj su me tak smirili da se uopće ne budim, malo mahnem rukicom, mrdnem bradicom ili mignem okom. Mama mi se ne može nadiviti, samo stane ispred moje kučice stavi dlanove jedan u drugi i nešto mrmlja i ljulja se amo tamo. A tata, e tata, zadnjih dana mi uvijek dođe prvi, nestrpljivko moj i mazi me jer mama ne smije, prehlađena je. I tako je došla s onom maskom, pa si popravlja očale, pa šmrka i onda ju je fino doktorica špotala jer je naravno stalno dirala masku, e majko majko. Jedino kaj mi se ipak ona žila nije zatvorila pa jako teško dišem, dokica se nada da će mi moći uskoro dati lijek. Pusa svima Stalno se pitam kako bi se sada osjećala da sam i dalje trudna? Gdje bi me lupkalo moje dijete, koliko jako, koliko često? Da li više ne bi mogla zakopčati zimsku jaknu? Da li bi mi se pojavila koja strija? Fali mi trudnoća, htjela bi da sam još trudna, da maleni uživa u vodici, u mraku, prikopčan na jednu žilu. Ali nije na meni da se žalim, imam sada hrabrog lavića, sve ćemo mi prebroditi. Ali eto opet sam malo pala, danas je u Petrovoj u kontroli Unicef i sve mame su dobile bebe na prsa, osim mene. Sve su vesele, pune priča a ja šutim. No doći će i moje vrijeme, doći će i naše vrijeme i nadam se da kada ću ja dobiti malenoga na prsa da ne bude niti jedna mama koja neće moći primiti svoje jedino 15.1...maleni napreduje , danas 1095g, ali nije baš piškio kako spada i kakio pa je zato i malo više. Nadamo se danas navečer da će dobiti lijek za zatvaranje ductusa jer mu srčeko i dalje jako radi , skoro je stalno na 185 a još kada smo se pojavili odmah je puls još skočio. LIjep dokaz da nas osjeti preko stakla iako ga nismo dirali, samo smo pričali. A imam i promjena na intenzivnoj... informacije su od pol2 do 2 (inače su bile pol1-1) i onda smijemo biti kod malog do 9 navečer, mama i tata a od pol5 do 5 smiju doći i bake i djedovi i ev. bliža obitelj ali ne djeca školske i vrtićke dobi. Presretne zbog toga, sada ga mogu prije svakoga izdajanja pogledati i biti malo s njime. Nadam se da neće biti nekih problema zbog kojih bi bolnica mogla unazaditi politiku posjeta. i UPS sorrry Matej je malo uspavan pa izvještaj dajem ja, pa ću završiti s početkom 16dan 2015.... toliko sam htjela pisati a sada kada i ulovim vremena samo gledam slova, imam sve u glavi ali nejde van, Dijete moje volim te, volim te |
12.1.
- 23:02 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014...13.dan.... 953 g ...danas čitav dan mašem nogama i rukama u nekoj koreografiji nalik plivanju kada ne mogu drugačije jer sam na trbuhu. A spavam baš ko starci, na trbuhu, glava u jednu strani, jedna ruka dole (da ak zatreba mogu počeškat guzu) a druga u Supermen pozi. A onda se sestra naljutila jer stalno vučem respirator iz usta, smeta me to i točka 2015...umorna za išta |
11.1
- 23:23 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014...12.dan...935g aha vidite kaj radi mamino mlijeko i, no dobro, malo infuzije . Doktorica je starcima rekla da sam stabilnije pa naravno kada ležim, papam, kakam, piškim. Još su mi malo dodali krfce nekog dobrovoljnog davatelja kada mamica svaki put zaboravi pitati da li ona može meni dati krv jer imamo istu krvnu grupu A+. Sigurno vam je već pričala kako je ona nakon kaj je ugledala baku s druge strane morala dobiti kompletnu transfuziju pa je kasnije jedva čekala da može i sama davati krv. Dok su se borili za mene nije davala krv i to joj je jako žao, no dala je krv u zakladu Ana Rukavina (no prošišala je godine da bude i davaoc). Svečano obećajem da ću i ja biti dobrovoljni davaoc krvi i svega kaj god se može dati. Nadam se da će u mojoj novoj zemlji biti i Banke sperme i jajnih stanica. 2015....kasnije sam saznala da kod nas nije praksa takvog davanja krvi, žalosno |
10.1
- 23:16 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014...Hvala Vam svima, a meni je svaki dan rođendan nakon informacija na kojima su vijesti dobre ili bar nisu loše. Meni je danas 2 tjedna kako sam u bolnici, laviću je u pon 2 tjedna. Svjesni smo da ćemo još dugo biti tu i pripremni na to a ja se pomalo selim. Dobro da je hladno pa nas toliko ne vuče van no ipak sam danas prvi put izašla preko do dućana 11.dan.... iako je mami zadnjih dana svaki dan poseban, danas je dobila cvijeće i tortu za rođendan, jedva čekam svoj! Opet su mi kasnili u posjetu jer su se doktori baš u pol 1 sjetili malo mene osvijetliti izunutra. A onda sam bio tako izmučen da sam im jedva mahnuo rukicom, pssst nadokandio sam kada su se vratili popodne. Lagan sam 915g, 200 više nego kada sam rođen, kaj to nije divno a mamu malo muči matematika pa nikako da izračuna koliko je to po danu (iako ona tvrdi da je prof matematike ali da sam joj ja popio mozak a od tate veterinara baš i neme neke koristi). Splašili su ih sa nekakvom kroničnom plućnom bolesti, to vam je kao kada se neki festival održava jubilarni DRUGI puta. Krvna slika mi nije baš najbolja pa ću malo glumiti vampira, navodno su vani jako popularni, a i infekcija pomalo prolazi. I znate kaj popodne me mama primila za ruku a tata pogladio po junačkim prsima i onda su se tamo u čošku zagrlili i gledali me sjajnim pogledom. Jedva čekam svoj prvi rođendan! 2015...toliko sam umorna i svekrva je tu, moram juriti |
9.1.
- 19:59 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014....malo veće bebice masiraju zamislite sa čime - dječjim električnim četkicama!!!! Meni se to čini super ideja, sigurno vani to rade s nekim skupim aparatom a naši se domislili kako doskočiti našoj situaciji. I tako jučer u redu za pranje ruku dvije mame u rukama nose prve poklone svome djetetu, četkicu za zube 10.dan... 875g, ništa čudno da i malo gubim kada sam se s oproštenjem olakšao u pelenu. Ležim opet na leđima i vidi mi se srčeko kako tuče ispod lijevog zadnjeg rebra (ili tak nekak, na mamu baš ne znam anatomiju). Doktorica kaže da baš nije sigurna dal se ductus zatvorio jer sada opet čuje neki šum, ali nek pogleda sutra opet. A zamislite ovo, trombociti su mi preko 100 ahhaaa ste vidli!! No mora biti i malo tuge i strepnje u očima roditeljima, vučem neku infekciju a na najjačim sam antibioticima koji postoje, nije od tubusa sada čekamo hemokulturu ali to sam svečano obećao mami izboriti se sam. Mama je pitala da što bi doktorica rekla o mojem stanju....s obzirom na respirator i moju malenu guzicu još sam uvijek kritično. A ja im lijepo mašem i dokazujem obratno, podižem rukice iako su mi sapete , jedan sa senzorima druga sa iglom. Nogice širim a posebno mi je lijepo migoljiti prstićima. Mamo i tato su me popodne mazili, malo su se opustili, čak su me pogladili po glavi i plavoj kosici. A stara je već počela kukati kako mi treba rezati nokte i ko će to.I da, psssttt, mama sutra ima rođendan. Velika hvala svim ljudima koji nas prate, puno nam značite, kada malo padnemo dobre vibracije nas itekako podignu i daju snage za dalje 2015.... tata nam je otišao na 2 tjedna, znala sam da će nam biti teško ali ne i ovako teško i tužno. Sve bi bilo lakše da maleni bolje jede, svaki današnji obrok sam zasolila suzama. Dosada u 5 obroka pojeo 360 ml, užas, sve što je teško dobio će sada izgubiti samo da ne potraje. Znam da će biti opet bolje ali sam iscrpljena više ovakvim padovima. Ulovi me očaj i pitanje zašto, kada će se to smiriti, dokle..... Tužna sam jer me nitko na nazove i pita kako sam, kao da sam potpuno bez prijatelja, nitko ne mari za mene. Znam da svi imaju svoje problema i živote ali ???? ZAr sam stvarno tako loša, da uz to što prolazim ostajem i bez prijatelja. Imam osjećaj da nosim ono kako se kaže sav teret svijeta. Gledam dijete i mislim si ne smijem se žaliti, dozvoljavati padati u depresiju, ali stres je toliki da si ne mogu pomoći, trebam pomoć a ne znam gdje je potražiti. OK ima doktora ali kako da odem kod doktora kada malenoga nitko ne može ni minimini nahraniti, često niti umiriti. JOj što nas čeka, joj. Strah me za njega, a opet eto za koji čas ćemo legnuti jedno do drugoga, staviti ću ruku ispod njegove guze i lagano ga ljuljuškat, šnjofkati znojavi vratić i opustiti za koji tren |
6,7 i 8.siječnja
- 20:59 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
6.1.2014....ujutro....dosada su radili 2 UZV i bili su čisti, što je super zar ne!!!! malo me frka jer su trombociti niski pa je podložniji krvarenju a sada se ne mogu sjetiti iz kojeg razloga mu ih ono ne mogu dati. U popodnevnom posjetu nam je lavić otvarao okece, i gledao onako uokolo, tamne sitne okice - iako se ja prestravila zbog toga iz straha da tako rano nije dobro da gleda da mu svjetlo ne bi oštetilo okece a onda sam se sjetila i da u trbuhu gledaju jer kažu da ih se može izvan trbuha sa lampicom potaknuti na akciju a inkubator je prekriven i nije na jarkom svjetlu a kada je pod lampom stave mu gazicu preko očiju popodne...težina--- prvo je nakon poroda dobivao što je bilo loše jer nije piškio i eto to se konačno počelo sređivati, tko je čak natukao lažnih 880g (rođen s 715); jučer je popodne prvi puta dobio mamino mlijeko, po obroku dobije 2ml, to vam je par kapi, i dobro je reagirao, piški kaka i da dobio dobre grame.... danas ima 811g Dobio je transfuziju i dobro je reagirao, bila je potreban jer ima slabe eritrocite, malo ih i loše razvijenih, trombocite....još ima neznake infekcije pa dobija neka 2 jaka antibiotika i kažu da bi se 1-2 trebalo vidjeti poboljšanje Pedijatirca kaže---- on više nije životno ugrožen ali je i dalje kritično i nestabilno, pričekajmo još tjedan dana no mi smo sretni jer eto već sinek ima tjedan dana, biti će i drugi tjedan, pa rpvi mjesec.... 7.1.2014...Rez je dobro zarastao ali ne baš estetski lijepo, al ko da mi je važno, samo da me prestane peči i zatezati kako bi mogla biti malo brža. ja iz dana u dan sve umornija, bogme je dobar tempo. tako je valjda i domeka uz malu bebu, prvo izdajanje u pol8 pa svaka 3 sata do zadnjeg u pol11 navečer u međuvremenu 2 posjete bebačima i nešto sitno posjeta meni, obroci i stvarno dan brzo prođe 8.dan.... imam 857g, hrane me već sa 3ml maminog mlijeka a ona nekaj na knap izmilki pa je dobila antidepresiv. Eh kada je ne mogu ja smiriti svojim dodirom. Dodirujemo se nježno vrhovima prstiju, čak me pomazila po obrazu a ja sam joj uzvratio zijevanjem. Tata je i dalje svaki dan po dva puta uz mene i mamu, nadam se da će moći dalje usprkos bedastom poslu. Stalno mi priča o Neri, našem psu i o dedi Ivanu. I dalje me pikaju, čas u jedno čas u drugo stopalu a ja sam tako aktivan da su mi senzore zakačili na nogu jer rukama mlataram ko teniskim reketom, da nekada se i opalim po nosu. Nisam ni više tako nateknut pa sada već i izgledam ko mala namežurana beba. Još su tužni, škicam ih lagano i jedva čekam da me poljube u trbuščić. 8.1.2014...uspjeli izdojiti preko 20ml i ja ponosna, a sada mi se budi baš jaki osjećaj ljubavi prema bebaču, a možda i zbog antidepresiva.... a evo i mlijekeco ide lakše rana me dosta peče, a i svrbi, u petak skidam zavoj pa da vidim kak to izgleda, dal imam jedno tračno cesticu ili autoput sa zaustavnom trakom između izdajanja budem prvo jako jako žedna, pa gladna pa umorna, nekada odmah zaspim - dobro da nas je tri m.d (majke dojilje) u sobi pa uvijek jedna pazi na smjenu 9.dan.... preplašili se roditelji jer su pedijatrice baš pred posjete krenule mene pikati na neka nova mjesta. Nemam više žice u pupku nego u ruci ko pravi veliki dečki, okrenuli su me na trbuh i navukli pelenu. E sada sam s time svima nekako posebno smješan jer mi je gornji rub pelena do pazuha al ak ja napunim tu pelenu onda se je fakat isplatila. Doktorica je bila jako nasmiješena a onda su se i ramena roditelja nekako spustila a dlanovi su im se prestali znojiti. Čula se jedna fina okrugla brojka 900g i zamislite mamu muči da ja dobijam previše a ja odlučio brzo sve nadoknaditi. Još je rekla da je UZV mozga čist pa naravno kad sam tako aktivan i da joj se čini da se Ductus zatvorio. Jako me boli lijeva peta, malo je plava i nateknuta od neke igletine a desno stopalo su mi tak izokrenuli da bi im najrađe vratio. Roditelji su me malo mazili, sada se već usude spustiti prst da osjetim njihovu toplinu. Osjetim da puno ljudi misli na nas, na sve nas bebače tu u ovoj polumračnoj sobi, hvala Vam svima. Vratiti ćemo s repetama i dobrotu proslijediti dalje 2015....jako mi trebaju ove emocije, proživljavanje nanovo iako svaki taj tren i dalje živi u meni. Maleni danas opet jako slabo jede, uvjereni da su zubi u pitanju jer ak nisu , ne znam što ćemo. Jedna od gorih stvari u ovih godinu dana je dugi i spor uzlet a nagli i brz špljas (hmm slučajno nam sada tata leti avionom). Snaga mi je na nuli, strah me kada me ulovi ta neka agresivnost, ne prema malom već prema onima koji su mi blizu ak ih ima a ak ih nema onda prema meni samoj. SAmo da mi maleni počne ljepše jesti, ljubav moja. Kada se sjetim tih plavih petica, danas sam ih izljubila. Nosio je prvi put prave cipelice, prohodati će kada će prohodati zlato mamino. Plačem sada, moram isplakati jad i za sat vremana idemo opet papati. NAdam se navući 500ml kroz 7 obroka, jučer pojeo 700 u 6 obroka |
|
2014....prijepodne.....meni jako puno pomažu tuđa iskustva, daju mi snage i vjere, i da napomenem i negativna iskustva su dragocjena- jer nije sve uvijek lijepo, čak ni malo ljepše od najružnijeg Izvađeni mi šavovi, kaže mi sestra da mi nije lijepo zaraslo, ma nema veze to, samo da ja mogu prošetati sa svojim lavićem, ponosna sam na šav jer je ovaj put iz njega izašlo nešto predivno Prebačena sam na odjel ginekologije, četverokrevetna soba, još 2 mamice sa neonatologije i jedna pacijentica. Sada moram dokazati da mi je mjesto ovdje, da što skorije krenem u sobu na izdajanje popodne.....popravilo se stanje sa trbuščićem i krećemo papati najfiniju papicu na svijetu sada sam bila na izdajanju i predobra sestra je sama ručno izvukla koliko joj treba jer sam ja naravno malo ranije obavila izdajanje, sada im je dosta 2-3ml a popodne poslije posjete u 5 idem u sobu za izdajanje u ozbiljan posao Nadam se da će mu pasati ono što mu je majčica skuhala, kada mu je već njena utroba bila tako loša. Svijet mi sada stoji dok mi ne kažu da je kakao poslije mlijeka Inače stanje je i dalje neizvjesno, rano je još, mali je ali vidi se da ima hrabrosti i želje 2015.... čudna noć, ponudim mlijeko i odmah mu se spava, maknem dudu i spreman za ludovanje, uspijemo nekako 50ml i ja odem ljuta spavat. Nakon 3 sata opet buđenje ajd ovaj put pojeo 120. Sva hranjenja uz ludu zabavu, naporno je to. Na ručak odosmo kod mojih a poslije sam otišla s kolegcom s posla na kavicu. Pasalo pričati o drugim stvarima, fali mi posao ali čini mi se samo iz razloga da se maknem od doma. Znam da se ne smijem maknuti i niti neću ali eto luda glava i to razmišlja. Imao je 7 obroka i ukupno 700ml, kakao , piškio svaku pelenu. Vodice malo jako malo, kod bake malo juhice. |
4.1.
- 20:50 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2013....trombociti su se malo popravili, sada su 80 a trebali bi biti 150 - odlično da se popravljaju; malo je anemičan pa će kroz koji dan dobiti eritrocita a dok se to ne popravi ne mogu dati to nekaj kaj bi trebalo zatvoriti ductus pa bi i lakše disao, možda i bez respiratora hrane ga i dalje preko vene infuzijom, elektrolitima a stanje u želucu se normalizira tako da očekujemo kroz 4-5 dana hranjenje sondom - ja cicam ko luda, odma svaki 3 sat, niš nije teško, ubiti ću cime u sobi (ali dobro imaju one način "osvete") Tako mi je slatki, koža se malo sredila, a glavica, joj što sam sjatki, imati će plavu kosicu ali nogice su opet Frodo pa su malo korigirali tu dozu za izmokravanje Uglavnom - stanje je i dalje nestabilno i jako kritično posjete su 2 puta dnevno po pol sata Popodne mi je tako bio aktivan, predivno nešto, mrštio se kao da bi plakao , čak je podigao rukicu skroz u zrak. I da vidi se na pelenici da je piškio!!!!! On je inače skroz gol, leži na gazici, nogice su raširene a između je presavinuta valjda najminiturnija pelenica. Nije baš piškio koliko treba ali nekaj je, malo smo oko toga razgovarali nas troje 2014.... bolji dan kaj se klope tiče, biti će oko 650ml ali dohrane neće niš, grozno kako odbija žličicu. Ne znam što ću s time, frka me te peg sonde. No dajem mu neki multivitamin pa će se moći durati još neko vrijeme. Več lijepo sjedi, čak se prevalio i uspio je zaustaviti pad svojom rukom a i u pozi četveronoške se drži po nekoliko minuta. Točno se vidi da ne zna kaj bi sada trebao. Ljubili se, mirisali, mazili. |
3.1.
- 23:23 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2014.....konačno imam komp pa sorry na nejavljanju, mogla sam jedva na face sa mobitela Danas smo stari 4 dana, jutros je stavljen na respirator, ipak je on još preslab za samostalno disanje a niti ga još ne hrane jer ima krvi u probavnom traktu pa dok se ne ustanovi otkuda to samo potrebno u venicu, tj u pupkovinu. Imao je problema sa zadržavanjem tekućine ali eto od jutros piški i malo su mu splasnule nogice koje su izgledale kao Frodo. Inače je tijelo cijelo neproporcionalno jer je npr glavica normalna za 30tt a tijelo je zaostalo na 26tt, rukice su duge, mršave, a prsti, joj vide se mali noktići. Krvna slika je loša ali se malčice poboljšali trombociti. Uglavnom sada se rješavaju stvari koje je pokupio od loše majčine utrobe, posteljica je bila izrazito loša, jako malo vode i tako eto.... a sada kako to i zašto...ne smijem previše razmišljati jer me to lomi stanje je kritično, kažu da su 3 i 4 dan najkritičniji, pa prvi tjedan, pa prvi mjesec.... dakle dan po dan..... dan mi izgleda ovako...buđenje u 5, pa bauljanje, gledanje tuđih beba na prsima dok ja svoje natežem sama i tako do 11 kada se krećem uređivati za sina, tuširanje, pa malo odmora pa jelo pa opet uređivanje i u pol 1 trčimo pred neonatologiju... do 1 sam u nekom drugom svijetu....popodne kao i prije, navlačenje sisa uz plač beba....u 4 opet uređivanje za posjet u pol 5 i opet neki drugi svijet...do 5... i onda duga večer, eto sada će biti malo lakše imam komp i vas 2015.... iz nekoga razloga ne da ni blizu ustima, ni žličicom, ni špricom a ponekad ni ruci. To je ta vražja oralna averzija, izgleda da će biti tvrdi orah. Danas je pojeo 710ml SLAVLJE !!!!! no jedan dio je povratio jer je jako protestirao na vježbama i naravno moralo je malo letiti van. Sinoć je loše spavao, ja legla u pol 12 da bi se već o pol 1 oglasio i nakon pol sata ga išla hraniti, i onda nikekoa zaspati, budna do pol 4 pa odmor do 6. Vrti mi se neispavanosti |
31.12.
- 22:55 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
|
2013/2014..... sve je još u košmaru, jutro započinje rano, dan je dugačak. Čekam odobrenje da Ga idem vidjeti, strah me a ujedno sam i sretna, nestrpljiva. Ne sjećam se detalja do prvog susreta, osim pitanja na viziti i nsestara gdje je vaše dijete. Druge majke maze svoje bebe, kukaju kako se ne mogu okrenuti. Prekrivam se preko glave i plačem, sestra pita zašto plačete, morate biti jaka. Kažu mi da mogu dobiti invalidska kolica do intenzivne, Druge mame mi se dive da već ustajem i idem se sam istuširati. Krećemo, srce lupa...ulazimo u tu neku prostoriju, sve inkubator do inkubatora, naš je nakraju (kasnije saznajem da su dublje kritičniji a bliže vratima oni koji će skoro van) ogledavam se i jedna malada ljubazna sestra pokazuje naš inkubator. Ležao je na leđima, mrva moja jedina. Na glavici je imao nešto kao kapicu i maskicu preko nosića, nisam mu vidjela lice. Samo sam vidjela malo tijelo, moje tijelo. STrašno mi se stisla duša, htjela sam ga primiti, priviti, poljubiti a nisam ga smjela ni taknuti. Privila sam se uz muža iako sam jedva stajala. Došla je doktorica sa informacijama, ne sjećams e detalja i kasnije sam to češće prepuštala tati. Objasnila nam da su prva 3 dana kritično (kasnije je bilo da je prvi tjedan kritično, pa da je prvi mjesec kritično, pa kritično je dok je na respiratoru, pa dok je u bolnici...), da diše sam, da ima krvi u želucu pa ne može dobiti hranu nego kroz žilu. Još nema ni spojenu u venu nego u pupkovinu. Sav je prekriven žicama.... odlazimo jer moramo, vrijeme je ograničeno.Ostatak dana pokušavam izdojiti koju kap, teško je kroz plač uz pogled na druge mame s bebama. To je jako okrutno, neljudski. Večer prolazi u osluškivanju novogodišnjeg veselja osoblja... ne znam da li da objavljjem slike, moram još malo sa sobom to raspraviti 2014/2015.... malo bolje jede ali piti nikako, nemiran je jako. Ni 3 minute ne želi biti sam. Umorna sam pa i razdražljiva. Gledamo kroz prozor peseke u šetnji i ja pomišljam joj kak je bilo lijepo s pesima....kako mi mogu padati takve misli na pamet, čim je dan malo lošiji mozak šara posvuda. Ne znam kako će spavati od svog tog vatrometa, već nam se u sobu uvukao smrad petardi. Biti ćemo u krevetu prije ponoći Sretna nam Nova Godina |
